СРЕТАН ИМЕНДАН!!!

НАШЕМ ДРАГОМ И ВОЉЕНОМ ДУХОВНОМ ОЦУ И МОЛИТВЕНИКУ-ЕПИСКОПУ АТАНАСИЈУ (ЈЕВТИЋУ) ЈЕ ИМЕНДАН-ПРАЗНИК СВЕТОГ ОЦА АТАНАСИЈА ВЕЛИКОЙ-НЕБЕСКОГ ПОКРОВИТЕЉА НАШЕГ УГЛЕДНОГ И ВРЛИНСКОГ ВЛАДИКЕ.

ЖЕЛИМО ВАМ ДОБРО ЗДРАВЉЕ, ДУХОВНЕ И ТЕЛЕСНЕ СНАГЕ, РАДОСТИ И МУДРОСТИ У ВАШЕМ ОДАНОМ И НЕ ЛАКОМ СЛУЖЕЊУ НАШОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ!

 

ДРАГИ ВЛАДИКО, МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА!!!

Дивна Љубојевић и „Мелоди“ – Многаја љета

Иеромонах Роман (Матюшин): НИ ЗАБОТ, НИ ПЕЧАЛИ, НИ ДУМ…

Ни забот, ни печали, ни дум,
И вокруг безобразия нет.
По огни́стому снегу иду,
И вбираю в себя чудный свет.

 

А душа безсловесно поёт:
Как не петь в богозданном краю?
И калина калинку даёт,
Как последнюю лепту свою.

 

Всё добро, если совесть чиста!
Погляжу, прикоснусь – не сорву!
…Пред заснеженной веткой куста
Благодарно склоняю главу.

19 февраля 2013 г., на пути в Боровик.

СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ ПОУКЕ О ДОБРОЈ НАРАВСТВЕНОСТИ И О СВЕТОМ ЖИВОТУ У 170 ПОГЛАВЉА

ДОБРОТОЉУБЉЕ ТОМ I

1. Ми обично погрешно употребљавамо реч словесан (разуман) приликом примењивања на људе. Словесни нису они који су изучили изреке и списе древних мудраца, него они који имају словесну душу и који могу да разликују добро од зла, те оно што је рђаво и по душу штетно избегавају, а оно што је добро и за душу корисно усрдно ишту и чине уз велику благодарност Богу. Једино њих уистину можемо назвати словесним људима.

2. Истински словесан човек има само једну бригу: како да буде послушан и како да угоди Богу свих. Он се само једном учи – како да му благодари за Његово промишљање и управљање свим што постоји, ма шта њега самога задесило у животу. И заиста, било би неумесно да лекарима, који нам дају и горке и непријатне лекове, будемо благодарни за наше телесно здравље, а да Богу због онога што нам изгледа непријатно будемо неблагодарни и да не схватамо да се све збива по Његовом промислу на нашу корист. Јер, познање Бога и вера у Бога јесте спасење и савршенство душе.

3. Уздржање, незлобивост, целомудреност, уздржљивост, трпљење и слично, добили смо од Бога као велике врлинске силе. Оне се супротстављају и противе тешкоћама које нас сналазе и помажу нам. Ако се будемо вежбали у њима и увек их будемо имали при руци, ништа више нећемо сматрати тешким, или болним, или неподношљвим, већ ћемо сматрати да све што доживљавамо јесте људско и да ће све то победити врлине које су у нама. Овога се не сећају они који су неразумни душом, и они који не схватају да све бива на добар начин, онако како треба, на нашу корист, да би заблистале врлине и да би нас Бог увенчао.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9

WordPress theme: Kippis 1.15
Translate »